During 1927-29, the Belgrade architect Dimitrija M. Leka designed and constructed a building at Makedonska 21.
The building has all the characteristics of academism as reflected in Leka’s solutions for clear form, spatial organization, reduced academic decoration, and emphasis on the monumentality of “timeless” buildings. All these elements, characteristic of the architecture of the period, make this building one of Belgrade’s great representatives of academism in the period between the two world wars.
2. Description of the apartment’s previous state
Before reconstruction, the apartment had two distinct elements:
A salon with a line of three rooms separated by classic double doors; there was an original parquet flooring; and
A separate bathroom and toilet, plus a large hallway that connected to the kitchen and pantry, with heavy walls and small roomsthat could not be functionally exploited; with different floor tiles, all at different levels.
The apartment’s original organization failed to separate these two elements. A heavy load-bearing wall prevented good visual contact between the two elements, and created a darker than necessary internal environment.
3. Description of the apartment’s reconstructed condition
Linking the two elements of the apartment was important for the owner, and it became a central feature of the refurbishment.
Recognizing all the flaws of the apartment, and taking into account historic value of the interior, wedecided that the focus of the intervention should be on the second element of the apartment, particularly demolishing the heavy walls. This raised the issue of how to separate the bathroom from the kitchen in the most minimal way. This led to the design and installation of a single door (moveable) and single panel of frosted glass (fixed), both 3.2 metres high. This facilitated general circulation in the apartment, as well as provided enhanced views, energy, light and shadow.
In the first phase of building work, most of the major load-bearing wall was demolished and reinforced with steel beams. This connected the two elements of the apartment, and increased the usable space. The apartment immediately became more airy, light and comfortable.
The floor material selected for use in the non-parquet section of the apartment was by produced by Microtopping. This has been used in the bathroom, the kitchen and the hallway. Further, it has been used on two of the bathroom walls and on the horizontal surface of the large kitchen island. This use of materials without joints has produced owner’s desire for artistic unity, simplicity and tranquility.
The previous false ceiling was completely removed, and the reinforced concrete slab cleaned, thereby raising the ceiling height. In the current space, the proportion of the windows can now be seen from a distance, something that did not exist before reconstruction of the apartment.
The beauty and clarity of the final design has minimised the need for furniture, allowing Ross’s essential requirement of space to be separated from non-essential clutter. The space breathes now in its visual openness, and its scale provides excellent acoustics for listening to some music.
Radio Television of Vojvodina was constructed on the slopes of the mountain Fruška gora, on the cliff on a bank of the Danube, and in the immediate vicinity of the Sloboda bridge. Abandoned for twenty years, this public service building has emphasized horizontality, and, at 18 metres in length, it is hidden behind a canopy of plane trees. It stands a distance from the road in a large green belt. With a small footprint, the building sits both alone and lonely. In the vast expanse of Mišeluk, the building has a beautiful relationship with the sun, the sky and fresh air. At an altitude of 140 metres above sea level, the site offers a fine view of the whole of Novi Sad.
The basis for the building’s development was (a) being awarded in 2014 first prize in the competition for the conceptual architectural-urban design of the new building, and then (b) starting the process of reviving its two functional cubes.
The pure geometric form of the cubes proved to be the best model for defining dimensional membranes. This reduced smaller or larger functions in mutually drastic height differences to a relationship that mostly aspired to its spatial minimum and thus optimum.
This led to the social aspect that defined in the building’s interior and exterior function, leading to a structure without any lost space in which both the installations and Man touch the sky on its fifth facade in accordance with the spatial needs of both.
The smaller cube is administrative, as spatially expected of an office. The larger cube is different in everything. It is full of smaller wholes that are cubically different and whose relations transition from one void to another. These gaps define the interior volume close to humans that acts to create sound, movement, scenography, play and images.
The gaps are connected by a central covered atrium with which they create a whole. Every journalist, creative person and engineer has a workspace, which, with the help of a smaller open atrium, has allowed external light to penetrate an honest building of fine proportions that reaches each and every employee.
Numerical parameters:
– Occupancy on the plot: 20%
– Roof height: 18m
– Area under the building
(gross ground floor): 4.050,00 m2
– Gross building area (all floors): 17.523,00 m2
Functional parameters:
Approximately 1,500 employees are involved in creating radio and television programmes in 12 languages. This influenced the creation of various small spaces requiring peace and quiet with a separate acoustic enclosure. There are 5 television studios of different dimensions from 600 m2 to 100 m2 which vary in height from 5.5 to 12 metres, each studio having its own audio and video facilities. The central atrium functions as an additional sixth TV studio in addition to providing primary functions of light and internal communications.
The radio programme will use 7 radio studios of which that for music (in the basement) is the largest at 180 m2 and 6 metres in height. Other radio facilities include one drama studio with a deaf room, 3 show studios with their own directors, one youth studio, and one multi-functional studio.
The immediate vicinity of the building’s source of energy, on the second floor of the production cube, houses both the technical engineers and management. Journalists work on the third floor within two open-plan offices. Two News desks are each located in 500 m2, with each one hosting 70 news programmes with separate editorial and editing suites. Administration offices, legal services with editorial premises for each national minority, meeting rooms, a restaurant and a cafe, a media centre and accompanying facilities have been housed in another functional cube designed to maximise the efficient use of available working space.
project team: R. Dobrijevic, D. Kujovic,
Proing – M. Milin Krunic,
Eurogardi – Z.C.Floric, M. Vlaov Tesic, N. Djakovic,
J. Zelenovic, V.Floric, M. Zoric, M. Djordjevic,
S. Radosavljevic, Nmartin, Arhipro, M. Stojcevic,
Z. Sandic, S. Vlajkovic, D. Banjanin
engineering: Dj. Pavkov, D. Rajak, J. Okuka, B. Cesljevic, M. Petrovic, Dj. Petrovic, M. Mijic, D. Sumarac, D. Gvozdenac, V. Gajic, G. Vukobratovic, S.J. Plisnic, G. Radeka, D. Ilic, D. Gudalo, V. Karapandzic, E. Susa, D. Stajic, R. Kojic, D. Trivanovic, B. Nenadic,
builders: SMB gradnja, Modulor, Diz Komerc, M. Divljak,
Dosledan arhitektonski izraz vremena u kom je kuća na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Resavske nastala je čini vrednim prestavnikom moderne. Arhitekti Mihajlo Marinković, Đorđe Grujičić i Ljubiša Dragić, 1953. godine, stvorili su kompoziciju koju čine tri kubusa koja su u međusobno harmoničnom odnosu. Na uglu je najviši volumen u kom je poslovna zgrada, a u bočnim krilima smešteno je stanovanje. U prizemlju su celom površinom lokali i pešačka reprezentativna kolonada koja je prijatno proširenje na početku bulevara.
Pri materijalizaciji građevine uglavnom je korišćen mermer kao obloga na stubovima, dok su delovi fasade i unutrašnje fasade delom od mermera, a delom u venecijanskom teracu i teranovi.
Spoljašna obrada stambenih krila projektovana je različito da bi se naglasila drugačija sadržina objketa. Fasadu čini ćelijasta struktura dubokih lođa koja je ritmovana spoljašnjom plastikom: dekorativnim panoima sa arabeskama što je u kontrastu sa geometrizovanom obradom poslovne kule. Karakterističan je krov, zatalasana linija kao spoj neba i arhitektonske strukture same zgrade, a provlači se kroz sva tri volumena. Za ovu arhitektonsku kompoziciju može se primetiti da na uzoran način odražava ideale doba. Projektovana je mala komuna sa poslovnim i stambenim delom za radnike i to u reprezentativnom zdanju koje je oličenje ideala stamenosti i geometriske preciznosti poslovnog objekta kao i dekorativno osvežen okvir stambenog ambijenta za radnike.
Koncept
Odnos prema fasadi
Predmet projekta je rekonstrukcija fasade i unutrašnjosti poslovne kule kao samo dela celokupne kompozicije. Kako horizontalna stambena krila nisu predmet projekta pri rekonstrukciji fasade poslovne kule težilo se za potpunim očuvanjem izgleda.
Cela fasada je očišćena, spoljne jedinice klime su skinite sa nje, a prozori zamenjni u saglasnosti sa današnjim zahtevima građevinske fizike radi poboljšanja termičkog komfora. Jedina promena nastala je u podeli broja polja na prozorima gde je smanjena usitnjenost. Opravdanje za takav odnos našli smo u arhivskoj građi gde se vide crteži fasada autora na idejnom i realizovanom nivou. U idejnom nivou autori su u prošlosti težili smanjenju podela polja u staklima, tj. većim staklenim komadima bez prečki, a koja nije bila omogućena tadašnjom tehnološkom realnošću u tržišnoj proizvodnji.
Današnji rekonstruisani izgled fasade je u potpunosti urađen u saglasnosti sa ondašnjim željama autora o podeli prozora. Ovakav odnos prema rekonstrukciji u potpunosti štiti naše modernističko nasleđe bez preke potrebe u nametanju novog već ka zaštiti arhitektonskh, vremenskih i istoriskih vrednosti koje ovaj objekat ima.
Odnos prema unutrašnjost
Za razliku od odnosa koji smo imali prema fasadi u samoj unutrašnjosti zadržani su samo vredni delovi, materijalizacije spratnih podesta od kamena, centralnog stepeništa i ograde kroz sve etaže. Kamen u podu je očišćen, a dotrajali ili ispucali delovi samo su zamenjeni. Metalni nosači ograde očišćeni zajedno sa drvenim rukohvatom, ponovno bojeni i zaštićeni. Ostali većinski deo prostora u prošlosti je bio izgrađen od nekvalitetnih materijala koji su vremenom dotrajali, tako da je taj deo prostora očišćen kroz sve etaže. To je urađeno do samoga armiranog betonskog skeleta sa iznošenjem svih lakih pregrada i čišćenjem plafona do rebara sa iznošenjem karatavana. Posebna pažnja je posvećena dizajnu ulaznog hola koji prirodno svetlo ima samo iz ulaznog dela u kom je stepenište vraćeno na prvobitan izgled. Kroz sve etaže usvojen je jedinstven dizajn u odnosu prema ulaznoj partiji za svaki kancelarski sprat sa istom oblogom oko liftova. Isti odnos prema plafonu usvojen kroz sve etaže sa prilagođavanjem detalja za svaki etaž prema finalnoj dispoziciji nameštaja svakog budućeg korisnika prostora.
Локација за изградњу нове зграде музеја налази се на углу улица Јеронимове и Орловића Павла, на КП бр.533 КО Ниш-Бубањ, у обухвату Плана генералне регулације подручја Градске општине Медијана. Према важећем ПГР-у, на овој локацији предвиђена је изградња објекта висине П+6, односно 27м, са заузетошћу 70%.
Парцела се налази у суседству објекта Официрског дома, који се активно користи у манифестационе сврхе, као и прекопута парка Седми јули, на обали Нишаве. Централна градска локација адекватна је за функцију објекта Народног музеја, али програм захтеван пројектним задатком и важећи урбанистички услови поставили су изазов уклапања објекта значајних габарита у уситњену градску урбанистичку матрицу.
Пројектом је предвиђено уклањање свих постојећих објеката са парцеле, осим заштићеног објекта зграде епископа Јеронима, који постаје део Музејског објекта. Предвиђена је и изградња подземне етаже са галеријом испод целе парцеле, а за потребе смештања захтевног музејског програма. Угаона диспозиција постојећег заштићеног објекта и суседног објекта Официрског дома, и потреба њиховог функционалног повезивања довели су до постављања надземног дела новог објекта Музеја на регулациону линију улице Орловића Павла. Концептуално, нови објекат се „утискује“ у густу уситњену матрицу суседних и постојећих објеката, те се наметнула издужена форма као најприхватљивија са функционалног, естетског и конструктивног аспекта.
Посматрајући односе постојећих и суседних објеката, захтевани габарит новог објекта, и укупну диспозицију блока, наметнуло се постављање линијске форме објекта у дубину парцеле и отварање полу-атријума према улици Јеронимовој, са јужне стране парцеле. На овај начин висока форма, која ће свакако доминирати околином гледано из далека, није у првом плану када се посматра улични низ из Улице Јеронимове. Такође, оваква диспозиција музејског тракта омогућава формирање платоа, који осим за приступ запослених и транспорт дела, служи и као одмориште посетиоцима музеја.
Са друге стране, из парка Седмог јула, отворени простор омогућава сагледавање комплетне висине објекта. Услед мале ширине овог фронта (укупно 7,7м са фасадном облогом) и висине од 27м, објекат се сагледава не као тракт, већ као кула у односу на суседне објекте. Како би се спречило „гушење“ постојећег заштићеног објекта зграде епископа Јеронима, нови објекат Музеја одмакнут је и повезан је стакленим „превезом“, који прати форму косог крова заштићеног објекта. Овај стаклени „превез“ између старог и новог заправо је и главни улаз у објекат, и омогућава улаз и из улице Орловића Павла и из атријума са друге стране.
Високи тракт музеја обликован је контрастно у односу са на постојећу архитектуру на локацији, у духу савремене архитектуре и водећи рачуна о потреби да се велика форма што је могуће више визуелно олакша. Једноставна спољна обрада фасаде, без истакнутих хоризонталних подела, омогућава сагледавање тракта Музеја и као „платна“ или позадине за истицање постојеће заштићене архитектуре.
Специфична спољна обрада стаклене фасаде, са „завесом“ од вертикалних цеви различитих пречника и постављених на различитим размацима и у више планова, даје посебну динамику једноставној форми тракта, и ублажава оштре ивице савремене куће, док у исто време омогућава сагледавање њене транспарентности и визуелно не отежава волумен. Архитектонски језик „цеви“ инспирисан је непосредном близином парка – музеју се приступа кроз стабла у парку, а потом и шуму од цеви.
Транспарентна фасада визуелно повезује спољашње просторе парка и платоа, на коме је такође предвиђено озелењавање, са унутрашњим простором улазног хола. Повезаност јавног простора музеја са јавним простором парка могуће је остварити и у функционалном смислу – коришћењем улазног платоа музеја и парка као простора за изложбе на отвореном.
Улазни плато испред музеја налази се на коти приступа музеју, која је 1,1м нижа од приступног платоа Официрског дома. Решење предвиђа измештање степеништа које их повезује ближе Официрском дому, и савлађивање висинске разлике благом рампом у простору парка. Овим решењем, простор испред самог улаза и фасаде новог објекта Музеја остају јединствени плато, на које је могуће прикупљање и већег броја посетилаца.
Колски саобраћај зауставља се на самом углу улица Јеронимове и Орловића Павла, и није дозвољен колски приступ на плато, осим интервенцијским возилима. Предвиђено је ново поплочање улазног платоа, као и атрујмског платоа са друге стране објекта Музеја. Дизајн поплочања у две боје инспирисан је вертикалама на фасади новог објекта Музеја, са смером линија који одговара правцу сенке коју би бацала „шума“ фасадних цеви 1. априла у 11 сати, дана када је основан Народни музеј у Нишу. Овако формиран дизајн поплочања предвиђен је и на степеницама које воде до платоа Официрског дома, као и на делу платоа испред Официрског дома, чиме се они и визуелно повезују.
Диспозиција вертикалних елемената на фасади, осим за потребе динамичности фасаде, формирана је и оријентацијом објекта – цеви су гушће постављене на јужној него на северној страни објекта. Ова „завеса“, осим од сунца, штити вертикалне стаклене површине и од ветра, а цилиндрични профил цеви без оштрих ивица умекшава сенке и целокупну форму музејског тракта. „Шума“ цеви на фасади у унутрашњим просторима ствара и динамичне сенке које креирају занимљив и атрактиван ентеријерски просторза посетиоце.
Хоризонтална подела на фасади је ипак присутна– прва и друга етажа објекта, које су намењене изложбеном простору, затворене су зидом у боји, који представља једину „пуну“ форму иза динамичне „завесе“. Висине хоризонтала повезане су са висинама суседних објеката, чиме се остварује визуелна повезаност новог и постојећих објеката.
Фронт улице Јеронимове употпуњен је постављањем и трећег објекта на парцели, који се налази на месту старог објекта, на регулационој линији Јеронимове улице. Иако постојећи објекат није сачуван из функционалних разлога, нови објекат пројектован је као савремена интерпретација историјске архитектуре. Висина је одређена контекстом, а фасада је обрађена на исти начин као зграда епископа Јеронима, са минималном пластиком. Распоред и димензије отвора реминесценција су на претходни објекат који се налазио на овом месту. Оштра ивица равног крова „умекшана“ је зеленилом које је предвиђено на кровној тераси. И овај објекат је са главним објектом повезан стакленим превезом, у коме је смештен улаз за запослене. Оваквом интерпретацијом сачувана је целовитост уличног фронта Јевремове улице, и атмосфера овог краја града. Нови,стаклени тракт сагледава се са позиција дистанци – из парка, са Тврђаве или других градских видиковаца. Његова специфична фасада чини да објекат делује као динамична, лагана, позадина историјским фасадама, а да се не умањује његов потенцијал да постане препознатљиви урбани репер у центру града.
Функционална организација простора
Функција целокупног објекта подељена је у четири функционалне целине:
А –Простори намењени посетиоцима музеја
Б – Изложбени простори
В – Простори намењени активностима запослених
Г – Депои за предмете
Простори намењени посетиоцима музеја подразумевају просторе који су јавни, односно доступни свим посетиоцима, али нису изложбени. То су улазни холови, комуникације, гардероба, сувенирница, кафе, тоалети за посетиоце и сл. Ови простори смештени су на подрумској етажи, у приземљу и на трећем спрату. Приземље постојећег објекта зграде епископа Јеронима углавном је искоришћену у ту сврху, и ту су смештене гардероба, сувенирница и један од музејских улаза. Разлика у нивоима приземља зграде епископа Јеронима и новог музејског објекта савладана је степеништем, као и платформом за инвалидска колица.
Изложбени простори обухватају просторе за повремене и сталну поставку музеја. Пројектом је предвиђено укупно око 800 м2 искључиво изложбеног простора, који су смештени у подрумској етажи, на првом и другом спрату. На првој етажи изложбени простор у новом објекту повезан је директно са изложбеним простором смештеним у поткровној етажи зграде епископа Јеронима. Пројектовани изложбени простори различитих су димензија, конфигурација и висина, како би се прилагодили различитим захтевима разнородне колекције Музеја. Посетиоцима Музеја на располагању су степеништа и лифт за посетиоце смештен у комуникационом језгру.
Простори намењени активностима запослених подразумевају како просторе за манипулацију делима, тако и библиотеку, конзерваторске лабораторије, канцеларијски простор музеја и друге садржаје према пројектном задатку. У приземљу и на првом спрату смештене су просторије везане за пријем и манипулацију предметима и делима, као и библиотека. На тај начин омогућава се и једноставна комуникација са просторима депоа, смештеним у подземним етажама.
Депои за предмете смештени су у подземној етажи (Етнологија и Антика) са галеријом на којој су смештени Епиграфика, Историја уметности, Праисторија, Историја, Средњи век и Нумизматика. Књижевна заоставштина је на галерији приземља која је искључиво намењена запосленима који се крећу у делу објекта у дубини блока. У задњем делу објекта предвиђен је и теретни лифт. Главни улаз за дела решен је у истој зони објекта у којој се крећу запослени, са дворишне стране, са увученим простором за надстрешницу и пријем дела.
На вишим етажама објекта, од четврте до шесте, смештене су конзерваторске лабораторије и канцеларијски простори са својим пратећим функцијама. Све просторије за активности запослених повезане су вертикалним комуникацијама, смештеним у део објекта у дубини блока. Улазу за запослене приступа се са платоа из Јеронимове улице, где се налази и колски приступ за истовар и утовар музејске колекције.
Главни улаз за посетиоце оријентисан је према парку Седмог јула, и постављен је у стаклени превез између новог и старог објекта. Оваква оријентација улаза логична је са становишта повезивања са центром Ниша, и другим важним споменицима и атракцијама у граду – попут Тврђаве, официрског дома, пешачке зоне, речног кеја, итд. Улази за посетиоце постоје и кроз објекат зграде епископа Јеронима, као и са платоа у Јеронимовој улици.
Објекат музеја могуће је функционално повезати са просторима Официрског дома, и то из простора главног улазног хола у приземљу објекта, као и из изложбеног простора за привремене поставке у приземљу објекта.
Концепција конструктивног склопа
Конструкција надземних етажа новог објекта је армирано-бетонска скелетна, са армирано-бетонским језгром смештеним на задњу границу парцеле. Бочно смештање језгра неопходно је како би се омогућило максимално искоришћење етажа у уском тракту новог објекта. У језгру су смештени лифт за посетиоце са предпростором, противпожарно степениште и лифт за запослене.
Подземна етажа укопава се 6.5 м од коте терена, и њени бетонски зидови прихватају скелетну конструкцију новог објекта, као и зидове постојећег заштићеног објекта. Обзиром на близину реке, предвиђени су дупли бетонски зидови ради адекватне хидроизолације подземних етажа у којима су смештени музејски депои.
Међуспратне конструкције су армирано бетонске, а стубови правоугаоног облика димензија према статичком прорачуну. Стубови и плоче су увучени у односу на полу-структуралну зид-завесу. Цеви које чине фасадну облогу причвршћене су за конструкцију у зонама међуспратних плоча.
Примењени материјали спољашње и унутрашње обраде
Фасада новог Музејског објекта конципирана је као вентилисана фасада, са полуструктуралном зид завесом као унутрашњим слојем, и завесом од цилиндричних цеви као спољашњим слојем. Спољашње цеви су металне, цилиндричне, пречника 4цм, 6цм и 8цм, пластифициране у бело.
Полу-структурална зид завеса застакљена је провидним термоизолационим стаклом, осим у зони првог и другог спрата где је предвиђено млечно стакло како би спречио улазак природне светлости. На овим етажама, додатно је предвиђен и зид у боји иза стакла, са истом сврхом постизања музејских стандарда.
Примена полу-структуралне зид завесе омогућава чишћење и одржавање стаклене фасаде новог објекта.
У поплочању улазног и атријумског платоа предвиђене су камене плоче мањих димензија, у дизајну према пројекту. Неопходна је примена две боје плоча, или плоча у различитој завршној обради, како би се остварила визуелна повезаност дизајна поплочања хоризонталних површина са вертикалним цевима на фасади. Угао постављања линија у поплочању одговара правцу сенке коју објекат прави 1. априла у 11 часова, на дан оснивања Народног музеја у Нишу.
Материјализација поплочања улазног платоа, само без линијског дезена, предвиђена је и као поплочање улазног хола у приземљу музеја. На овај начин додатно се наглашава повезивање унутрашњег и спољашњег простора у објекту музеја.
Материјализација унутрашњих простора, посебно изложбених, је минималистичка како се не би одвлачила пажња од изложених предмета и дела. Унутрашњи подови су ливени, на бази епоксида, за лакше чишћење и одржавање. Унутрашње преграде су од гипс-картонских плоча и стакла, а спуштени плафони од гипс картонских плоча.
C A D O 