Client: Ansambl narodnih igara i pesama KOLO

Architect: Ljiljana Čavić, Riste Dobrijević

Year: 2019

Location: Belgrade, Serbia

Competition: Mention award

Концепт

Нова зграда Ансамбла Народних Игара и Песама КОЛО тежи да својим односом са топографијом, урбаним контекстом и традицијом створи нови урбано-архитектонски репер. Решење користи топографију и нагиб локације као предност за стварање терасастог видиковца на коме се, као нови симболи,појављују отелотворена Меморија на објекат Ђурмукане и Нова Бинска Кула.

Основне концептуалне смернице

Пројекат за нову зграду Ансамбла Народних Игара и Песама КОЛО структуиран је око четири концептуална тежишта:

Урбани континуитет
Реминисенција Ђурмукане
Новаи амбиентални и значењски идентитет
Савремена еколошка архитектонско-пројектантска решења

Урбани Континуитет

Хоризонтални и Вертикални Конинуитет – проблем

Урбани континуитет представља један од основних начела предложеног пројектног решења. У том смислу, главна идеја била је остварити просторно и значењско јединство између две предметне парцеле (Карађорђева 13 и 15) и два предмента нивоа (Карађорђеве Улице и Косанчићевог Венца).

Хоризонтални и Вертикални Конинуитет – решење

Предложено урбано-архитектонско решење је просотрни наставак постојећег Великог Степеништа и његова допуна која заокружује и комплетира вертикале и хоризонзалне границе предметног потеза.

Флуидност пешачког кретања и визура

Посебна пажња је посвећена флуидности пешачког кретања и стварању степенастих тераса у виду новог урбаног видиковца. Предлажу се нове рампе и степеништа које ће заједно са лифтовима омогућити прокрвљеност локације и њено једноставно и инклузивно коришћење.

Континуитет зеленог потеза

Континуитет зеленог простора такође представља један од значајних параметара урбаног решења – новостворене терасе су озелењене по вертикалним и хоризонталним површинама. На тај начин је остварен континуитет зеленог потеза којим се повезује зеленило Карађорђеве Улице са зеленилом Косанчићевог Венца и којим је повећан еколошки озелењеност простора и његова амбијентална и еколошка вредност.

Реминисенција Ђурмукане

Сећање и подсећање на форму Ђурмукане

Некадашњи изглед Ђумуркане послужио је као основ преиспитивања њене вредности и тежње конзерватора да се она донекле врати у првобитан изглед. Како објекат Ђурмукане не постоји тежило се аналитичком преиспитивању њене формалне и фунционалне вредности, као и прилагодљивости новом програмском задатку, који су искоришћени као мотив сећања, а не дословног имитирања.Тежило се тако идеји оживљавања духа Ђурмуканеи подсећања на њу, а не њеном ригорозном копирању које је онтолошки и немогуће. Посматрајући њене првобитне односе и пропорције уз стална питања о утицају његових димензија на данашње окружење дошли смо до потенцијалних закључака које смо уважили пројектом.

1. Дефинисање висине слемена

Некадашња висина од 20м од коте Карађорђеве улице кроз анализе показала се као не прихватљива за пешаке и на коти 91.5 (будућа пешачка стаза ), а и на коти (99.0) Косачићевог венце где би кров у овај висини у потпуности онеомогућио поглед ка реци. Максимална прихватљива висина слемена која не одсеца поглед ка реци и за пешаке на тоти 99.0 је мах 15м од коте Карађорђеве улице у предњој зони локације.

2. Дефинисање висине кровног венца

Кота венца некадашње Ђумуркане била је на 14.5м од коте улице и њу нисмо прихватли због недовољно добре визуалне повезаности са котом кровног венца у низу који је на адреси Карађорђева 17-19. Та постојећа висинска кота од 10.8м узета је као реперна кота у дефинисању будућих висина на коју смо поставили све кровне венце. Јасна је тежња да ова линија у наредним планирањима буде строго поштована као део сећања на историску и амбијенталну вредност ове једноставне линије као призвука сећања на некадашњи изглед савске падине.

3. Дефинисање будуће ширине

Некадашња ширина Ђумуркане од 21.3м уз претпоставку да се њена дужина задржи показала се као пропорционално лоше балансирана уз све постојуће масе и њихове ширине посматрано у ширем окружењу. Овако недовољно пропорционално избаланисарана маса би у потпуности онемогућила јавно коришћење остатка парцеле, те се показала као сувише габаритна у дефинисању павиљонске архитектуре у којој однос отвореног и затвореног простора треба да буде боље избалансиран.

Утицај на нову ширину имала је и програмска функција конкурса. Осим програма ширина саме локације као и тежња да се маса лагано спусти са једне коте на другу утицала је на дефинисање нове ширине од 18м која се показала као оптимална у балансирању свих утицаја.

4. Преиспитивање односа према унутрашњости

Сходно томе да су висина венца, висина слемена и ширина некадашњег објекта коригована и боље прилагођене окружењу, показало се да те промене не морају да делују на карактер некадашњих лукова у унутршњости објекта. Димензија самих лукова прилагођена је новим утицајима, али само сећање на њихов формалну и функционалнз суштину би могао бити оживљен њиховим враћањем у висини изнад коте 4м. Масивност некадашњих стубова замењена је лакшим носачима од челика који би својим мањим димензијама ослободили кретање у нивоу приземља, стварајући велики главни улазни централни хол виског плафона. Оживљавањем ових лукова, у довољној мери оживели би некадашњи дух овог простора без потребе да се та оживљености деси на ниво фасаде у спољашности. Можда дух ове куће и сећање на њу крије се у унутрашњости њених крстастих сводова.

5. Утицај на спољашност

Примар у оживљавању осим у њеној унутрашњости види се и кроз утицај те унутрашнјости на дворишну фасаду. Лукови као рефлексија ентеријера у нивоу нове пешачке стазе на коти 82м дефинишу ту раван и дају нов карактер урбаном кретању. Лукови ка улици су у потпуности задржани у својим финим пропорцијама у једноставним линијама без некадашње декорације.

6. Утицај на материјализацију

Улична фасада уз промене висине венца, слемена, губљење некадашње декоративне пластике понављање лукова као део једне масе. Важност се крије у постизању једне боје у континитету и на зидним и на кровним равнима. Овакво дефинисање је постављено као део њеног сећања на дух тог времена кроз сам облик уз нову и савремену интепретацију материјала и боје. Облик који је својом димензијом прилагођен датом окружењу уз промену материјала и детаља као одраза тренутка у садашњости у ком се дешава размишљање о новој кући будућег дома Ансамбла народних игара и песама Србије Коло.

Традиција – Идеја реминисенције кроз дематеријализацију

Савремена еколошка архитектонско-пројектантска решења

Завршна фасадна линија има вишеструку функцију:

ограда у горњој зони је изграђена од флахова, спушта се до доњег етажа и на њој је фиксирана мрежа
мрежа је постављена као тежња за добијањем неутралности, линија кровног венца дефинисана је тако да иде ка атмосфери магле, лакоћи, а ненаглашавању њене физичке присутности и масивности
у исто време она прихвата растиње из скривених жардињера
овако постављено вертикално растиње ублажава степен високе заузетости на парцели који онемогућава садњу високог растиња у зони 1, а која је последица програмских услова конкурса ради остварења функционалних захтева (зона 2 и приступне каскаде могу урбанистички додатно да надохнаде овај недостатак)
ефекат дупле фасаде својом природном вентилацијом, циркулисањем ваздуха, ветра, кише, утиче на побољшање еколошког фактора и бољих радних услова запослених (смањеност загревања на нивоу фасада).

Добијена неутралност ове фасаде и њено утапање у зеленило омогућило је да остали садржаји буду павиљонски постављени на падини уз чисту геометрију која је прожета градском коларистиком која се само кроз облик перципра као део сећања али не и њен материјал као део физичког наслеђа.

Сећање кроз облик, текстуру уз тежњу да се пропорције свих маса што боље избалансирају према свим визурама утицало је на стварање архитектуре слободно постављњних тела која тангирају падину и стварају нови концепт унутар већ постојећег.

Функција – кретање

Дефинисана је кроз седам програмских целина које су дефинисане пројектним задатком. (А) Простори намењени публици, (Б) Простор намењен активностима ансамбла, (В) Истраживачко – едукативни центар, (Г) Управа, администрација и продукција, (Д) Технички простори, (Ђ) Комуникације, (Е) Подземна гаража

Главни улаз за посетиоце је из Карађорђеве улице у централни хол са инфо зоном, гардеробом, сувенирницом и музејско галериским простором. Целокупно кретање публике ( целина А ) орјентисано је ка северној зони парцеле ка којој иду сва јавна кретања, која кроз вертикалне комуникације воде ка улазима у партер, галерију велике сцене, мултифункционалну салу и кафе бар на врху са кровном терасом.

Такође из централног хола остварена је добра веза са већом балетском салом ( целина Б) опремљеном телскопским трибинама. Из главног хола остварен је и приступ ка управи, администрацији и продукцији ( целина Г). Главни улаз за запослене дефинисан је са јужне стране објекта, колско-пешачке парцеле КП3 и води директно ка вертикали уз падину која је у функцији целине (Г). Све канцеларије смештне су уз југо-источни део парцеле и орјентисане су ка реци или ка мањем атријуму који је искључиво намењен запосленима. Цео блок је смештен на две етаже и на другом спрат преко атријума је повезан са целином (В). Истраживачко – едукативни центар (целина В) осим ове везе има и своју директну веза са мултифункционалном салом на североисточној страни парцеле и ка зони јавног кретања. Остварени капацитет мултифункционалне сале је 100 места са великом директном кровном терсом која се може користити за њене потребу у летњем периоду. Из главног хола омогућена је и веза са лагумом у циљу његовог оживљавања као додатног дела музејско-галериског простора примарно намењеног сталној изложби аутентичних предмета карактеристичних за тему игре, песме и музике као и организације повремених гостојећих изложби различитог карактера.

Простор велике сцене ( Целина А.2) оствереног капацитета партера и галерије је 399 места + 21 помоћно седиште. Има позорницу велике сцене 15x15x8 пројектовану заједно са предбином са пропадалиштем које има директну везу са простором за одмор оркестра. Позорница је пројектована са две бочне и једном задњом бином, заједничким комуникацијама које директно воде ка гардеробама извођача, две мању уз бочне бине са по 25 извођача и једна велика за 50 извођача уз задњу бину. Овај простор је на етажи -1 и има добру комуникациону отвореност ка свим зонама објекта. Ка овоме простору постављен је и теретни лифт за сценографију, као и за фундус и другу техничку опрему. Ова целина је у непосредној вези са клубом за уметнике и са зоном за релаксацију.

Простори намењени активностима ансамбла ( Целина Б) постављени су кроз две етаже које имају директну посебну вертикалну везу са главним холом и главиним улазом који је дефинисан са северне стране парцеле. Блок простора за извођаче ( Б.1.) смештен је на првом спрату некадашњег објекта Ђумуркане који због својих димензија, омогућава да овај блок функционише као једна засебна целина, са групом функција постављених у низу. Овај простор има и лепу висину која је и захтевана програмом за Балетску салу 1 и 2, као и за Оркестарску салу. Уз њу су одмах и солистичке ”глуве собе” и оставе за инструменте. Обе балетске као и оркестарска сала имају добру и директну везу са свлачионицама за извођаче који користе дуплу висину. Свлачионице су пројектоване тако да одвајају долазне комуникације од чистог пода. Такође у тој зони са галеријом, лоциран је и простор за креативни тим и уметичког директора који имају захтевану директну визуелну веза са балетским салама. Други део ове целине, блок за физичку припрему као и салон за уметнике су у зони велике сцене. Та позиција остварује добру везу и са сценским простором, а и са простором за извођаче ( уз приватне вертикалне и хоризонталне комуникације, чије кретање је у потпуности одвојено од кретања публике) .

Подземна гража ( Целина Е ) пројектована је на подрумској етажи – 2 са приступом преко рампе директно са колско – пешачке парцеле КП3. Остварени нагиб рампе је 9%, а остварени капацитет паркинг места је 68 возила.

Технички простори ( Целина Д ) већом својом површином смештени су у две подземне етаже. Главни приступ њима је са колско-пешачке парцеле. Фундуси са пратећим садржајима су на нивоу -1, а само део фундуса костима због веће захтеване висине спушта се и на ниво -2. Целокупан блок испројектован је са депоима, радиницама ( кројачком, обућарском , радионицом старих заната као и радионицама за конзервацију и реконструкцију оригиналних костима. Саставни део ове целине су и простори за техничко опслуживање и текуће одржавање објекта. Оставарени капацитет простора за инсталациону опрему од 500м2 добијен је кроз укупно три нивоа, две подземне етаже и једном – приземном у зони падине иза бинске куле.

Конструкција

Конструкција целокупног објекта је армирано бетонски скелет, са потпорним зидовима у зони падине. Растер објекта уз Карађорђеву произашао је из модификованих димензија некадашњег објекта Ђумуркане. Модификација тих димензија била је условљена анализама, урбанистичким параметрима, неометаности визура и добре габаритне повезаности са објектима у окружењу. Та условљеност дефинисала је нови габарит са истим бројем стубова које је имала и некадашњи објекат Ђумуркане, али са мањим растером који се показао као одличан за пројектовање паркинг простора. У зони испод коте 78.0мнв ти стубови си израђени од армираног бетона, осим у зони приземља. У зони фоајеа они су челични постављени тако да преко папуча прихватају лукове коју су поновљени као одраз некадашњег духа Ђумуркане. Некадашњи масивни стубови замењени су челичним због мање профилације и добијања течније, веће површи у зони главног фоаје. У источној зони парцеле главни конструктивни правци који дефинишу потпорни зид као и носеће зидове велике сцене и гледалишта повучени су паралелно са границом парцеле на источној страни у зони падине. Потпорне греде у тој зони управне су на линију падине. Ти главни конструктивни правци провлаче се кроз све етаже, а у подрумској зони паркинга ослоњени су на А.Б. стубове.

Материјализација и фасада

У самом принципу обликовања присутна су два система, која су постављена у циљу добијања различитих ефеката, једнога који затвара падину и тежи ка нутралности, да зеленило вертикално спусти са једне на другу висинску коту и другога који у својим масама јасно стоји на тој падини. У првом ефекту коришћен је принцип дупле фасаде, код које је први видни елемент, флаховска конструкција на коју се качи мрежа ради прихватања вертикалног растиња. У горњој кровној зони та конструкција је у функцији ограде до које се прилази преко спољне прошупљене металне галерије. Такође овако постављена фасада неутралише масивност и физичку присутност кровног венца иза. Пуним телима, једноставне геометрије приступа се као чистим масама у којима је облога у фнкцији наглашавања исте. Кроз детаљ тежи се добијању једног материјала који својим понављањем као завршни део омотача не прави разлики између вертикалних равни зидова и косих равни крова. Опека као материјал оставља могућност првазилажења функционалних захтева да зид на одређеним местима буде пун, а на другима, где је светлост неопходна, прошупљен са термоизолационим стаклом у зони иза њега.